The national politics and politicians of Primitive Methodism

This thesis, which assists our understanding of the interaction between religious belief and political activity, presents a study of the politics of the Primitive Methodist Church and the MPs associated with it between 1886 and 1922. This was the zenith of the Church’s political activism. It traces Primitive Methodism’s evolution from an apolitical body, preaching individual salvation and with a particular mission to the working classes, to one that also promoted social salvation through progressive politics. The Church’s emphasis on individual moral improvement during its early decades receded and it increasingly advocated collectivist solutions to social ills, eventually espousing a balanced and synergetic combination of the two principles. This increasing engagement with progressive national politics manifested itself in the election of December 1885. In the wake of the franchise extension of 1884, 12 working-class MPs were elected, five of whom were closely associated with the Church. Although two working men, including Thomas Burt, the son of a Primitive Methodist local preacher, had preceded them in 1874, this influx of plebeian MPs was an event unprecedented in parliamentary history. The proportion drawn from a minor religious denomination was also notable. All told, my research has identified 44 MPs associated with Primitive Methodism between its foundation in the first decade of the nineteenth century and 1932, when the Church merged with other Methodist denominations. Although it frequently asserted that it was not wedded to any one political party, the reality was different. Initially, the Church and its MPs were firmly Liberal. However, the Liberal allegiance gradually diminished and an increasing number of Primitives supported other political parties, particularly the emergent Labour Party. Historians have often focused on the importance of Primitive Methodists in the foundation and leadership of a number of early trade unions, particularly those for coal miners and agricultural labourers. The historian Eric Hobsbawm deduced from this that the Church experienced a ‘partial transformation … into a labour sect’: mutating from a purely religious organization into one that provided the Labour Movement with leaders. However, he lamented the lack of detailed inquiry into the religious background of the early generation of working-class MPs. This thesis remedies that deficiency in relation to the Primitive MPs, within the context of the Church’s own parliamentary agenda. The core of this study begins in 1886 with the election of the group of Primitive MPs and ends in 1922 as the Church’s leadership began to realise that political activism was no longer a harmonising force for its members. It explores the Church’s official parliamentary aims and priorities as expressed at its Annual Conferences and District Meetings, the spectrum of members’ views articulated in Church publications, and the activities of its MPs in and out of Parliament. These are considered in the context of Primitive Methodism’s social and occupational composition, its geographical distribution, and theological foundations. Although necessary to understanding the Church’s political trajectory, lack of space has restricted discussion of the Church’s political activism from 1923 to 1932 to a brief overview

South Carolina State Library Periodicals List

This document provides a list of periodicals in the year 2000, arranged by the South Carolina State Library

The Construction of a Mound and a New Community: An Analysis of the Ceramic and Feature Assemblages from the Northeast Mound at the Aztalan Site

By the start of the 12th century A.D., the Aztalan site in southeastern Wisconsin was home to Middle Mississippian immigrants from the south and local Late Woodland residents. The amalgamated population coexisted, maintained defensive works, and constructed earthen monuments in the spirit of Middle Mississippian mound construction. One mound, located within the domestic complex of the site in the northeast corner of the palisaded area, was the focus of Wisconsin Historical Society excavations during the 1960s. This thesis utilizes the unreported results of these investigations to highlight the social implication resulting from the prehistoric construction of Aztalan\u27s northeast platform mound. Results demonstrate the Late Woodland sub-mound space was transformed into a Middle Mississippian monument not by means of coercion or cooptation, but rather through socially integrative practices creating a space that symbolized a new pluralistic community unique to Aztalan and the multiple social groups involved

Faculty Publications and Creative Works 2004

Faculty Publications & Creative Works is an annual compendium of scholarly and creative activities of University of New Mexico faculty during the noted calendar year. Published by the Office of the Vice President for Research and Economic Development, it serves to illustrate the robust and active intellectual pursuits conducted by the faculty in support of teaching and research at UNM

The Electoral Consequences of Third Way Welfare State Reforms

In all advanced Western nations, policy-makers have implemented encompassing welfare state reforms in recent decades breaking with past welfare arrangements. In particular, social democracy engaged in significant policy change under the Third Way paradigm and broke with its traditional reputation on welfare that had built the ties with the core constituency in the 20th century. The Electoral Consequences of Third Way Welfare State Reforms: Social Democracy’s Transformation and its Political Costs provides a comparative study of the electoral consequences of Third Way welfare state reforms. The book demonstrates that Third Way reforms went against the social policy preferences of social democracy’s core voters and indeed produced an electoral setback for social democrats at the ballots. Moreover, and accounting for cross-national variation, the analysis shows that the nature of the setback is contingent on the electoral system and the party competition social democrats face when reforming the welfare state

Archaeology on the Apulian – Lucanian Border

The broad valley of the Bradano river and its tributary the Basentello separates the Apennine mountains in Lucania from the limestone plateau of the Murge in Apulia in South East Italy. For millennia the valley has functioned both as a cultural and political divide between the two regions, and as a channel for new ideas transmitted from South to North or vice versa depending on the political and economic conditions of the time. Archaeology on the Apulian – Lucanian Border aims to explain how the pattern of settlement and land use changed in the valley over the whole period from Neolithic to Late Medieval, taking account of changing environmental conditions, and setting the changes in a broader political, social and cultural context. There are three levels of focus. The first is on the results of a field survey (1996-2006) in the Basentello valley by teams from the Universities of Alberta, Edinburgh, and Bari, directed by the authors. The second concerns the discoveries of earlier field surveys in the late 1960s and early 1970s undertaken in connection with excavations on Botromagno near Gravina in Puglia. The third is a much broader synthesis of the results of recent scholarship using archaeological, epigraphic and literary sources to reconstruct an archaeological history of the valley and the surrounding area. The creation of a vast imperial estate at Vagnari around the end of the 1st century BC and its long-lasting impact on the pattern of settlement in the area is a significant theme in the later chapters of the book

Afrikaner student identity in post apartheid South Africa : a case study

The legal end of apartheid in South Africa brought about innumerable radical changes, not least so in its implications for the identity dynamics of all citizens. Due to their parents’ and grandparents’ undeniable involvement in and benefitting from the apartheid system, white Afrikaner youth are experiencing particular challenges as they battle to renegotiate their identity as Afrikaners. Three interrelated research aims guided this case study, namely a) to explore respondents’ attitudes toward a variety of identity labels and cultural elements; b) to detect possible manifestations of a present day ‘new’ Afrikaner nationalism amongst them and c) to probe the relationship between respondents’ identification and the South African ‘brain drain’. Literature and focus group data informed the content of a comprehensive survey, which was filled out by 151 respondents from the Faculty of Humanities at the University of Pretoria. Results illustrate that conventional Afrikaner churches and the institution of the family continue to act as a 'hub of socialisation' that transfers traditional values to the youth, in so doing providing continuity between the past and present. The two-thirds of respondents who are members of conventional Afrikaner churches are more likely to identify with exclusivist, conservative ethno-cultural values. The stark juxtaposition between a radically changed national context and these respondents’ values manifests in a particular strategy to present themselves as ‘politically correct’ citizens. This strategy involves utilisation of the notion of 'culture' to downplay the centrality of racial difference in their experiences and identification. They subscribe to several discourses that are typical of ‘whiteness’, which cast whites as victims of change and discredit post-1994 redress policies. It is argued that respondents’ strong ethno-cultural identification disproves the notion of an identity crisis amongst them and underpins the finding that few respondents plan to emigrate on a permanent basis. Their active consumption of key elements of white Afrikaner culture arguably constitutes a form of twenty-first century cultural nationalism.Dissertation (MSocSci)--University of Pretoria, 2013.Sociologyunrestricte

Радио и српска музика

Повод за настанак ове књиге представљала је околност да се 2014. године навршило деведесет година од првог радијског преноса у Србији, емитованог путем Главне радиотелеграфске станице Београд – Раковица, као и осамдесет пет година од момента када је Радио Београд започео емисиони рад из простора међуспрата (мезанина) зграде Српске академије наука и уметности (САНУ). У част ових јубилеја, Музиколошки институт САНУ организовао је децембра 2014. године научни скуп са међународним учешћем под називом Радио као стуб развоја српске и југословенске музичке културе и уметности; намера организатора била је да се осветли вишеслојан и плодоносан допринос радија српској музичкој култури током читавог XX века, као и на преласку у нови миленијум. Током три дана одвијања научног скупа, који је обухватио предавања по позиву, панеле, сесије, као и пратећи садржај – трибине и промоције књига, организоване у сарадњи са Трећим програмом Радио Београда – музиколози, етномузиколози, композитори, театролози, продуценти, новинари, теоретичари и практичари радија различитих генерација, имали су прилике да презентују резултате својих истраживања, али и да, путем живих дискусија, размене своја искуства, да начине дијахронијски пресек делатности радија током протеклих деведесет година, те да повуку паралеле између онога „како се некад радило“ и какво је „стање на терену“ данас. На скупу су своја виђења изложили ветерани који су на Радио Београду провели читав свој радни век, али и сасвим млади радијски посленици, односно, теоретичари, који сагледавају проблеме везане за функционисање радија и за потребе слушалаца радијских програма у XXI веку. Успех научног скупа, али и чињеница да је више сарадника Музиколошког института САНУ, укључујући и уредницу овог издања, професионално стасавала на Радио Београду, мотивисао нас је да размишљамо о објављивању тематског зборника који би попунио значајну празнину у литератури посвећеној музици на Радио Београду, која досад није била предмет обухватнијих проучавања. Позиву да напишу радове за тематски зборник, чији смо циљ формулисали као потребу да се разветли вишеслојан и плодоносан допринос радија српској култури и уметности, одазвало се осамнаест аутора. Већина аутора фокусирала се на делатност Радио Београда, међутим, заступљени су и текстови посвећени Радио Новом Саду, комерцијалним радио станицама у Србији у XXI веку, као и феномену „преласка“ са радио таласа на интернет. Посебну групу чине радови посвећени Војничком Радио Београду (Зендер Белград), радио станици која је деловала за време немачке окупације Београда од 1941. до 1944. године, а чија је делатност досад углавном превиђана и игнорисана приликом проучавања развоја радија у Београду, Србији и/или Југославији. Премда су на научном скупу у организацији Музиколошког института САНУ учествовали и научници из иностранства, који су се проучавали делатност радио станица у земљама региона, определили смо се да овај тематски зборник буде у целости посвећен радију у Србији, јер би ширење теме на расветљавање специфичне позиције Радио Београда у некадашњем југословенском контексту далеко превазишло пројектовани обим ове књиге. Премда овај зборник, упркос својим знатним димензијама, нипошто не претендује на свеобухватност, жеља нам је била да допринесемо разумевању музике и дискурса о музици током вишедеценијског развоја једног од фундаменталних масовних медија, развоја који се одвијао у динамичним и константно променљивим друштвенополитичким околностима. Сагледан је утицај државних политика на уредничке стратегије пре Другог светског рата, током немачке окупације, у социјалистичком и постсоцијалистичком контексту. Разматран је развој и рецепција уметничких пракси које су у неком тренутку биле „нове” и „авангардне”; напоредо са тиме, разматрана је народна и популарна музика. Активности Радио Београда у домену музичке продукције и делатности њених бројних ансамбала завредиле су посебну пажњу, те је значајан број студија у овом зборнику посвећен управо овом сегменту. Заједнички циљ свих аутора био је да допринесу ширењу сазнања о улози медија у креирању музичких пракси, али и о укупној позицији радија и других масовних медија у савременом друштву. Пошто нисмо желели да ауторима текстова намећемо јединствен методолошки приступ, радови обједињени у овој књизи међусобно су доста различити. Неки од њих базирани су на проучавању архивске грађе, док се други више ослањају на „живо” радијско искуство и практичан рад; поједини аутори усмерени су на историјска разматрања, док се други баве садашњим тренутком и покушавају да сагледају улогу радија у будућности; један део радова опремљен је богатим критичким апаратом, док су други првенствено базирани на личним увидима и сећањима аутора-протагониста. Без обзира на ову хетерогеност, сваки од текстова обједињених у овој књизи доноси прегршт нових информација и систематизација. У оквиру ове публикације истиче се неколико тематских целина. Књига започиње историјским захватом у прве деценије деловања радија у Србији: Ивана Весић разматра „просветитељску” улогу радија између два светска рата; Мирјана Николић и Маја Васиљевић баве се делатношћу београдске радио станице у условима немачке окупације током Другог светског рата, док је Даринка Симић-Митровић сагледала допринос Радио Београда промоцији, пласману и очувању српске уметничке музике у деценијама после Другог светског рата, али и начинила паралелу са данашњим тренутком, у којем је, нажалост, овај сегмент делатности радија готово у потпуности занемарен. Следећу тематску област представља осврт на иновације које је српској уметничкој музици донео Радио Београд, посебно на плану електронске музике и радиофоније. Владан Радовановић пише о Електронском студију Радио Београда, чији је био оснивач и дугогодишњи руководилац; Марија Ћирић доноси пресек развоја и стваралачких домета српске радиофонске уметности, док се Ана Котевска надовезује на њено излагање, али се фокусира на радиофонску поетику једне истакнуте уметнице, Иване Стефановић. У делу књиге који се бави програмским концепцијама, Снежана Николајевић пише о садејству музике и текста у музичким емисијама Радио Београда. Два рада посвећена су различитим сегментима делатности Трећег програма Радио Београда: Ивана Медић разматра циклус концерата Музичка модерна, који је током две деценије српској јавности представљао најзначајније тенденције савремене уметничке музике у свету, док се Ирина Максимовић и Растко Јаковљевић осврћу на, у много чему пионирску, делатност етномузиколога Драгослава Девића, који је уређивао циклус емисија посвећен музици са различитих меридијана. С друге стране, Весна Ивков анализира на који начин је редакција програма народне музике на Радио Новом Саду, током више деценија, одговарала на културне потребе слушалаца у мултикултуралној средини каква је Војводина. Најопсежнији сегмент књиге посвећен је анализи делатности различитих ансамбала Радио Београда односно Радио-телевизије Србије. Ову тематску област отвара есејистички рад Слободана Пајића (Slobodan Dan Paich), позоришног редитеља који је највећи део живота провео у иностранству. Као један од малобројних, данас живих, чланова прве поставе Дечијег хора Радио Београда, Пајић евоцира успомене из тог доба, анализира методе примењиване у раду са децом, али се и наслања на скорашња истраживања из области когнитивне психологије, те указује на који начин данас, у свом професионалном раду, примењује искуства која је стекао као дечак. Јелена Јанковић-Бегуш је, на основу обимне архивске грађе, истражила допринос ансамбала Музичке продукције Радио-телевизије Србије фестивалу БЕМУС, од његовог оснивања до данас. Марија Маглов даје исцрпан преглед делатности Радио Београда и, посебно, дискографске куће ПГП РТС промоцији „озбиљне”, односно, уметничке музике. Најзад, Срђан Тепарић се бави делатношћу Хора РТС од почетка новог миленијума, која се одвија у веома неповољним финансијским и организационим околностима, те покушава да сагледа начине за излазак овог ансамбла из вишегодишње кризе. Завршна разматрања посвећена су улози радија у XXI веку. Ивана Ерцеговац, на основу података сакупљених путем квантитативног истраживања, сагледава радио као интегрисани део интернета, док се Марија Каран бави профилисањем радијског аудиторијума у данашње време, са посебним освртом на различите начине форматирања радијских емисија. Дугујем, најпре, велику захвалност свим ауторкама и ауторима који су се одазвали позиву да приложе студије за овај тематски зборник. Поред тога, захваљујем се колегиницама и колегама који су учествовали на научном скупу Радио као стуб развоја српске и југословенске музичке културе и уметности, у својству излагача, модератора сесија, или учесника пратећих програма (промоција и трибина): Јелена Арнаутовић, Срђан Атанасовски, Саша Божидаревић, Марија Думнић, Богдан Ђаковић, Јелена Јовановић, Милица Кнежевић, Соња Лончар, Ђорђе Малавразић, Татјана Марковић, Ивана Миладиновић-Прица, Биљана Милановић, Милан Милојковић, Ивана Неимаревић, Јелена Новак, Андрија Павловић, Александра Паладин, Ана Петров, Горица Пилиповић, Екехард Пистрик (Eckehard Pistrick), Ксенија Стевановић, Леон Стефанија (Leon Stefanija), Катарина Томашевић и Стефан Цветковић. Посебно се захваљујем колегиницама и колегама који су ми помогли у различитим фазама припреме овог зборника: најпре, рецензентима Димитрију О. Големовићу и Мелити Милин, који су препознали значај објављивања ове књиге; затим, Мирјани Николић, Драгани Стојановић-Новичић, Христини Медић, Ани Котевској, Зорици Премате и Јелени Јанковић-Бегуш. Значајну медијску подршку активностима Музиколошког института САНУ пружиле су колегинице Ана Ђорђевић и Тамара Маљковић. Велику захвалност дугујем свим сарадницима и административном особљу Музиколошког института САНУ. Објављивање ове књиге не би било могуће без финансијске подршке коју су нам пружили СОКОЈ – Организација музичких аутора Србије и Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Ову публикацију посвећујемo успомени на Даринку Симић-Митровић, која је преминула 28. октобра 2015. године. Њен огроман допринос Радио Београду, у својству главне уреднице музичког програма и директорке Музичке продукције, при чему посебно место заузима њена улога хроничарке деловања Хора и Симфонијског оркестра ове медијске куће, као и њене активности у погледу снимања, пласмана и очувања српске уметничке музике, завређују да буду предмет посебне књиге. др Ивана Меди